HomeAktuelnoBlogKako zdravlje utiče na ekonomiju, a kako EU utiče na zdravlje zaposlenih

Kako zdravlje utiče na ekonomiju, a kako EU utiče na zdravlje zaposlenih

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) već godinama upozorava na epidemiju bolesti koje nisu zarazne, kao što su dijabetes, povišeni krvni pritisak, gojaznost, rak… Po podacima koje je objavila ova organizacija, čak 60% smrtnih slučajeva u svetu je posledica bolesti do kojih, uz dobru prevenciju, ne mora doći.

Najugroženije su zemlje u razvoju!

Svetska ekonomija trpi neverovatne gubitke zbog ovakvog razvoja situacije. Svaka zemlja izdvaja ogromne svote za lečenje ovih bolesti, a svaki dan koji obolela osoba nije na poslu ekonomiju košta mnogo, i lekovi su veoma skupi…

Najugroženije su nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, dok je prevencija ovih bolesti nešto uspešnija u razvijenijim zemljama (osim gojaznosti).

Stav WHO i EU je da poboljšanjem uslova za rekreaciju svih građana, kroz sport, može doći do većeg broja građana koji se rekreiraju, te smanjenog broja obolelih, što bi imalo ogroman pozitivan uticaj na ekonomiju.

EU vodič kroz fizičku aktivnost

Savet ministara Evropske Unije je svojevremeno prepoznao poruku koju je poslala Svetska zdravstvena organizacija  i odlučio da oformi radnu grupu pod nazivom “Sport i Zdravlje“. Zadatak ovog tela je da se bavi svim pitanjima koja su vezana za sport, sa akcentom na rekrativne sportove, kao što je trčanje.

Ovo telo je 2008. izdalo dokument pod nazivom “Vodič kroz fizičku aktivnost za zemlje članice EU“, koji preporučuje svim zemljama na koji način da vode sportsku i politiku aktivnog života.

EU Vodič kroz fizičku aktivnost, kao centralni stub u borbi za zdravije građane vidi takozvane grassroot sportove i klubove. To znači da je za EU najznačajnije da se razvijaju mali klubovi, rekreativnog karaktera, koji okupljaju ljude koji se u slučaju nepostojanja ovih klubova ne bi bavili sportom.

Dakle, prema strategiji EU na prvom mestu nisu veliki klubovi i sportska društva, već rekreativci!

Država MORA da podrži rekreaciju svojih građana!

U ovom vodiču se posebna pažnja posvećuje načinu na koje države insitucionalno mogu da utiču na razvoj rekreativnog sporta i poboljšanje zdravlja. Uticaj države i aspekti podrške uključuju sva tri nivoa: centralna, regionalna i lokalna vlast. Na sva tri nivoa treba raditi, a dominirajući stav EU je da je ovo ulaganje u budućnost i da se višestruko isplati. Ovu tvrdnju potkrepljuju i studije slučaja koje se nalaze u gorepomenutom dokumentu.

Ono što je zanimljivo jeste smernica da se akteri povezuju, te da država ne prepušta biznis sektoru i fitnes industriji da se pronalaze sami, već da im pomogne da se sretnu.

EU preporučuje poslodavcima da stvaraju sredinu pogodnu za rekreaciju svojih zaposlenih, dok se zemljama EU preporučuje da podrže poslodavce i omoguće im podršku, kroz smanjenje PDV-a i druge olakšice.

U Srbiji danas…

Ova praksa se najzad vratila i na našu teritoriju, pa poslodavci više nemaju dodatne troškove za rekreaciju zaposlenih. Više o tome pročitajte ovde.

U Srbiji, firma koja želi da zaposlenima plati bazen, salu za mali fudbal ili pripreme za prvu trku, do nedavno je bila dužna da plati 65% poreza na dodatnu zaradu zaposlenih.

Pošto to više nije slučaj, vaš tim možete poslati na više trka, zašto da ne! Prijavite se OVDE.

Izvor Trcanje.rs, autor Uroš Zmijanac